Kaži mi, kaži I

Fascinirana sam dečijom logikom, načinom na koji razmišljaju. Oduševljena sam njihovom bezgraničnom maštom i kreativnošću. Ovaj period je, koliko naporan, toliko i neizmerno zabavan. Volela bih da zgrabim tu čistu maštovitost i sačuvam je zauvek, ali kako ne mogu da je strpam u džep, ostaje mi da je zapišem.

Juri da se popne na tobogan. Govorim joj da uspori, a ona me ko’ fol ne čuje.

– Molim te poslušaj me, samo malo uspori! Jel me čuješ?

– Ne!

– Kako to ne čuješ me?

– Ostavila sam slušajuće uši kući. 

_______________________________________________

Otvara frižider i vadi šta god joj padne pod ruku napolje. 

– Nemoj da si bahata. Polako, ne treba ti baš sva ta hrana.

– Nisam ja bahata, ja sam unikat. 

_______________________________________________

– Šta jede bubamara?

– Svinjske noge i salatu.

________________________________________________

– Gde si pošla?

– Idem na posao pa u Afriku.

– Kad se vraćaš?

– Ne vraćam se. 

________________________________________________

– Mama, slon ima cuclu!

– Cuclu?!

– Suuuuurlu. Zbunila sam se.

_________________________________________________

Vidi Sunđer Boba po prvi put: 

– Mama, ko je ovaj sirac što nosi pantalone?! 

_________________________________________________

– Hajde da ručaš. Mora da se jede.

– Ne moram.

– Moraš.

– Mala sam, ne mogu.

– Baš zato što si mala moraš da jedeš, da porasteš.

Pauza.

– Velika sam, gotovo, dosta! Ne jedem nikad više. Jedi ti. Mala si.

_________________________________________________

Mama, imaš svinjske noge i svinjsko dupe!

– Pa, hvala ti sine. 

– A lepa si zapravo. 

– To je baš lepo od tebe, hvala ti.

– A ja sam divna. 

__________________________________________________

Kobajagi zove “neku gospođu” telefonom.

– Halo, dobar dan, ja hoću da idem na fakultet gospođo.

__________________________________________________

– Ovo je prvi put od poslednjeg puta da sam na toboganu.

__________________________________________________

– Golubovi ne mogu da se ljuljaju.

– Zašto?

– Nemaju guzu.

__________________________________________________

– Mama, ti imaš ćelije svuda a deda molekul.

– A kako deda ima molekul a ja ćelije?

– On je naučnik, ti si mama.

__________________________________________________

Ulazi u svoju sobu i širi ruke.

– Ovde imam toliko da istražujem. Srećna sam.

__________________________________________________

– Ne, ja ne želim da ustanem. 

– Šta želiš?

– Da uživam.

Comments

  1. Marija

    Joooj,ja se ne sećam da je moja imala takvih izjava-mislim da bih skoro sigurno zapisala.Skoro mi otišli u banju na par dana,krenula ja nešto da zvocam a ona meni:Pusti me mama,vidiš da sam na odmoru 😀

  2. vesna

    aah, bistrica mala maštovita! divno. Ja imam dva rokovnika puna njihovih bisera. I danas se često okupimo – kad smo uopće zajedno – i oni 25 i 27 godina) traže da im čitam i smijemo se ko ludi.

  3. Pingback: Kaži mi, kaži II | TashOnLash

  4. Marija

    Gledamo crtani,adaptirana verzija Romea i Julija sa fokama il sl. i iskoristim priliku da je pitam da li je zaljubljena (inače je ne davim takvim pitanjima).
    Kaže ona meni ne
    A zašto?
    Zato što su svi dečaci divljaci ( bdw.sad napunila šest godina)
    A kako bi dečko trebalo da se ponaša da bi se tebi svideo ?
    Pa da se ne bije,da ne viče i da nije Uroš (vršnjak iz vrtića)
    Misliš da ne naređuje kao Uroš ?
    Da
    😀

    1. Post
      Author

Leave a Reply to tashonlash Cancel reply