Kaži mi, kaži II

Kad se svet okrene naopačke i sve krene naglavačke, a od žarkoga sunca, u obliku životnih nezgoda, nemaš štit da se zaklanjaš, okreneš vrh da ti na dnu stoji. O čemu pričam? Pričam o nalaženju smisla u besmislu, logičnog u nelogičnom, mogućeg u nemogućem. To deca rade, onako pravo, majstorski i elegantno. Da nam je makar deo te genijalnosti, gde bi nam otkačeni vrhovi bili?

Ako niste čitali prvi deo Kaži mi, kaži to možete učiniti klikom ovde.

Hoću novu pidžamu!

– Zašto? Šta fali ovoj?

– Ali, mama, gledam iste pidžame noćima i danima i noćima i danima. 

____________________________________________________________

– Ako pojedem ovo ja ću da porastem, možda?

– Da, rasteš od svakog zalogaja.

– Neću više, dovoljno.

____________________________________________________________

– Ja sam babina komšinica.

– Kako to?

– Odem ponekad pored nje da živim.

____________________________________________________________

– Ne razumem šta mi pričaš, hajde ponovi mi.

– Ali, mama, shvati svoje dete!

____________________________________________________________

– Kai, ti ne prestaješ da pričaš.

– Radim odražavanje.

____________________________________________________________

– Gde si pošla sama?

– Pusti me da živim. Moram da razmišljam.

____________________________________________________________

– Mama, ko je ova žena?

– Ne znam sine, ne poznajem sve ljude.

– Kai poznaje sve ljude.

____________________________________________________________

– Sine moj, nađi mi labelo!

– Nisam ja sin tvoj, ja sam tvoja mama.

– Mama nije sine moj?!?!

____________________________________________________________

– Pusti muziku mama, čuješ?! Moram da igram!

____________________________________________________________

– Hoćeš da mi otpevaš eci, peci pec?

– Eci, peci, pec,

ja sam jedan mali zec, jedan mali zec,

i Kai sam isto i mala sam prepelica i lav i zebra i slon.

Gotovo!

____________________________________________________________

– Šta će ovo tu, mama? To ne može tako! Nisam tako naučila.

____________________________________________________________

– Zapravo, nemamo dovoljno enciklopedija.

____________________________________________________________

– Mama, opet sam pala na leđa. Skakućem godinama, umorila sam se.

____________________________________________________________

– Ova pesma je bezbedna za uši.

____________________________________________________________

– Mama, si završila sve poslove?

– Nisam, još pet minuta.

– To je nečuveno.

____________________________________________________________

– Jel znaš šta je ljubav?

– Znam. To je mama i baba i ujko.

____________________________________________________________

– Mama, šta kaže ovca?

– Beeee.

– A koza?

– Meeee.

– Mama, a šta kaže mama?

– Hm, pa ne znam, šta kažem ja?

– Mama kaže Kai, sluuušaj meeee, kao koza.

Posetite TashonLash Facebook stranicu.

 

Comments

    1. Post
      Author
  1. Mirjana

    Ahaha i ahaha, pa ovi biseri su genijalni!!! Treba to sve izdrzati, ali pretpostavljam da je roditelj ipak svaki put ponosan na to zrelo ili iskreno decije razmisljanje 🙂

    1. Post
      Author
      tashonlash

      Kako da ne 🙂 Sva se nadujem ko’ balon od ponosa, na svaku novu misao koja je onako dečije odrasla 😉

Leave a Reply