Kako razgovarati sa detetom o odsutnom roditelju u 5 koraka.

Čest je slučaj da nakon razvoda, jedan od roditelja zanemari svoje dužnosti prema detetu, prepuštajući drugom roditelju kompletnu brigu o njemu od emotivne preko vaspitne do finansijske. Nećemo se baviti odgovorom na pitanje “zašto se to dešava i koji su razlozi za takvu odluku”, jer oni variraju od životnih situacija. Samovoljna odluka jednog roditelja da ne učestvuje u odrastanju i vaspitanju svog deteta direktno krši kategorički imperativ roditeljstva koji glasi “najbolji interes deteta”. Ne postoji opravdanje za zanemarivanje roditeljske dužnosti, gde roditeljsko pravo potiče iz obaveze, što samo govori o značaju te funkcije. Ali, kada već do toga dođe, moramo da naučimo da plivamo u toj struji, sve vreme imajući u vidu najbolji interes naše dece.

Ne sporim, vremenom stvari i te kako mogu da se promene, ali dok se promena ne desi, vi koji ste sami morate da prihvatite situaciju takvu kakva jeste. Ja sam se dugo borila sa osećajem da svojoj kćerki moram da nadoknadim tatu, tako što ću joj biti i mama i tata. To me je dodatno iscrpljivalo i škodilo doslednosti kojoj sam težila, sve dok nisam shvatila da to jednostavno ne treba ni da pokušavam. Ja sam mama, dajem i daću sve od sebe da joj budem valjana, a kako bih to i bila u nepredviđenim okolnostima, moram da brinem o njoj i o sebi. Brojni, neuspeli pokušaji da bivšeg supruga navedem da učestvuje, naučili su me da ne mogu nikoga ni na šta da nateram, sve dok se oni sami ne odluče na promenu. Shvatila sam da moram da se oslobodim razmišljanja o pitanjima kako je moguće da mu ne nedostaje dete, kako može mirno da spava a da ne zna da li je ona dobro, da li je zdrava, da li ima sve što joj treba. To nisu brige o kojima treba da brinem, jer ono što je jedino važno i na čemu treba da budem zahvalna imam upravo pored sebe.

Sklona tome da od životnih problema ne stvaram patologiju, napravila sam plan i program koraka kojih sam se više nego religiozno pridržavala, kako bih rasutim osećanjima i životu dala strukturu, a svojoj kćerki obezbedila zdravu sredinu za odrastanje.

  1. Iskreno odgovorite na sva detetova pitanja

Ne postoji univerzalan odgovor na pitanje “gde je mama/tata?” i “zašto ne viđam mamu/tatu?”. Pitanja će se svako malo ponavljati i zavisno od uzrasta deteta menjati oblik, iako će suštinski ostati ista. Doduše, ono što mora biti zajedničko svim odgovorima, koje ćete dati vašem detetu, jeste da oni moraju da budu istiniti. Jedan od najbitnijih faktora koji određuje način detetove borbe sa stresom u periodu razvoda jeste vaša osetljivost za njegove potrebe. Ne zaboravite da osluškujete dete. Ne pokušavajte da ga držite po strani, pretpostavljajući da time činite sve što je u vašoj moći kako bi ga zaštitili. Izolovanje deteta od onoga što se dešava u porodici je nemoguće te je neophodno da razgovarate sa njim i neprestano objašnjavate razloge promene koja se desila. U suprotnom će dete interpretirati situaciju na svoj način, a ona će neretko biti pogrešna i pogubna po dete, jer će videti sebe kao odgovornog krivca. To je prvi korak ka narušem samopouzdanju deteta, a samopouzdanje je jedan od najvećih poklona koji roditelj pored svoje ljubavi može detetu da daruje. Bez obzira na uzrast deteta, stalan iskren i otvoren razgovor sa njim će mu pomoći da lakše prihvati promene. Nemojte misliti da ćete ga spasiti stresa ukoliko izbegavate da iskreno predstavite vašu porodičnu situaciju. Time ste rešili problem danas, ali će on sačekati dete kasnije. Ukoliko govorite detetu “mama/tata nije tu, otputovao je, radi” budite nadu i očekivanje za njihov povratak. Što možda neće biti tako, a i sami znate da je lažna nada medveđa usluga. Slobodno im objasnite da neki ljudi prosto nisu spremeni da budu roditelji, jer je to veoma važan i odgovoran posao. Objasnite im da se neki ljudi nađu u problemima, koje ne umeju da reše te se povlače i izbegavaju kontakt. Morate detetu staviti do znanja da ono ni na koji način nije krivo. Deci je potrebno podsećanje na to da ih volite, te se postarajte da im to otvoreno i stalno govorite. Iako drugi roditelj nije tu, recite im da ih voli i da misli na njih. Uvek imajte na umu da ste sa detetom, ne sa bivšim partnerom te ne dozvolite lošim osećanjima da prevagnu. Budite oslonac i imajte razumevanja. Budite spremni da odgovorite na sva moguća pitanja koje dete može da vam postavi. Budite spremni na to da će se pitanja ponavljati. Ohrabrite dete da slobodno pita šta god ga zanima i da slobodno iskaže svoje strahove, sumnje i brige. Recite mu da postoje različite porodice i da vaša, jednoroditeljska, nije ništa manje vredna od drugih porodica. Sasvim je u redu biti drugačiji, važno je da smo zdravi, srećni i zajedno.

  1. Promenite fokus sa odsustva drugog roditelja na ono što je dobro oko vas

Ne dozvolite da vam dani prolaze tako što ćete smišljati strategije kako ćete navesti drugog roditelja da se javi, šta ćete reći, šta ćete uraditi. Takođe, nemojte da oplakujete situaciju u kojoj se vaša porodica našla. Zdrava, prava, vesela deca su upravo tačka vašeg fokusa koja zaslužuje najveću pažnju. Mi smo skloni sitničarenju, i kada nam je 9 od 10 stvari valjano,  mi ćemo se uvek zadržati na onoj jednoj koja škripi i raščlanjivati je u nedogled. Vaša porodica je, silom prilika, drugačija od ostalih, što je ne čini manje porodicom od ostalih. Vi ste majka/otac i to je jedan veliki dar koji neprestano daruje natrag. Vaša deca uče od vas, čak i kada mislite da vas ne gledaju. Vaš pozitivan stav kada se nalazite u problemu će ih naučiti zdravom ophođenju u teškoj situaciji. Promene se ne dešavaju preko noći, ali njihova neprestana primena će uroditi plodom nakon nekog perioda.

  1. Podelite lepe uspomene sa detetom

Bilo bi veoma lepo da sa detetom podelite lepe uspomene koje vas vežu za bivšeg partnera. Ukoliko je vaše dete još uvek malo, one će mu pomoći da izgradi svoj utisak o tome kakva je mama ili kakav je tata kao osoba. To će im kasnije i koristiti u odrastanju. Možete, recimo, napraviti spisak lepih sećanja koje želite da podelite sa detetom. Zapamtite, neka sve te uspomene sadrže lepe priče, neka budu ispunjene ljubavlju. Nemojte dozvoliti sebi da vas loša osećanja obuzmu, neka uspomene budu čiste i pozitivne, jer će kao takve biti od velike koristi vašem detetu.

  1. Obezbedite detetu druge muške/ženske uzore

Činjenica je da svom detetu ne možete da zamenite mamu/tatu, ali možete da mu obezbedite uzore u vidu majčinskih ili očinskih figura. To mogu da budu članovi vaše porodice, ujaci, stričevi, deke ili bake. Takođe, vaši bliski prijatelji mogu da budu sjajan oslonac vašoj deci. Važno je da vašu decu okružite pozitivnim ljudima, što će za rezultat imati pozitivan uticaj na njih. Vesela, razdragana sredina ispunjena lepim muško-ženskim odnosima, vama i vašoj deci, može samo da prija. Takođe, to je i odlična mreža podrške, koja je od velike važnosti u svakom izazovnom periodu života.

  1. Ne plašite se (budućnosti)

Strah je korisna emocija, koja, jednom kada naučimo kako da upravljamo njome, može da koristi kao pokretačka energija. “Plašim se, ali nastavljam dalje” je sjajna rečenica koja nas podseća na sopstvenu snagu. Isto kao što dete mora da padne da bi naučilo kako da prestane da pada, tako i mi suočeni sa situacijom u kojoj smo sami sa detetom, moramo da naučimo da živimo sami bez straha. Jeste odgovornost velika, što i samo odrastanje i vaspitanje dece čini težim, ali nagrada je utoliko veća. Ako smo bili iskreni sa decom, ako su ona uvek znala šta mogu da očekuju od nas, ako smo im postavili granice i održali strukturu, nema straha. Neće biti pitanja na koja niste odgovorili, neće biti osude, neće biti prostora za bol. Takođe, nemojte da strahujete od reakcije okoline ili prijatelja na činjenicu da se vaš bivši partner ne javlja i da ga dete ne viđa. Prijatelji će, nesigurni kako treba pravilno da reaguju iz straha da vas ne povrede, izbegavati da govore o mamama/tatatama u vašem društvu i društvu vašeg deteta. Što je svakako nepotrebno i opterećuje. Razgovarate iskreno sa detetom i kod kuće, ono zna situaciju u vašem domu i neće ga povrediti priča o drugim mamama i tatatama, niti spominjanje njegovih.

Ne plašite se toga šta sutra donosi. Budite dosledni, iskreni i živite bez straha, imate na čemu da budete zahvalni.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Comments

  1. Pingback: Kako razgovarati sa djetetom o odsutnom roditelju u 5 koraka | roditelji.me

    1. Post
      Author
        1. Post
          Author
          tashonlash

          Ovde na blogu, draga Mirka 🙂 Nemojte mi persirati 🙂 Trenutno ne pišem, jer se bavim nekim drugim stvarima, ali tu sam uskoro. Hvala najlepše na podršci. Srdačan pozdrav!

Leave a Reply