Priroda Me Savatala iliti PMS …

… teroriše vas i vaše bližnje već 200.000 godina

Od starih Grka do Šekspira i nadalje, koncept tragedije počiva na ideji da ljudi u sebi nose seme svoje sopstvene propasti. Za žene, seme sopstvene tragedije mesečno klija i čini ih žrtvama sopstvene ženskosti. Ni krive, ni dužne. To tragično seme isklija poeziju na glagolskom, svađalačkom akcentu. Mnogo lepo. Sve ono što smo zamerile, a uskladištile u sebe, sve misleći zlu ne trebalo, eruptivnom bujicom iskače napolje. Svet je dobro prošao, ako nekog ljuda ne bacimo zavrat.

Počeo je uvod u vanredno stanje sažet u mom okršaju sa dvesta simptoma osamdeset različitih oboljenja i stanja. Predkrvnička podvala Majke mi Prirode, žene sapatnice. Telo mi postaje tesno, a ja pokušavam da predstojeću idilu spakujem u ekonomsko propagandni program, narodski poznat kao “epp”. Ipak je to „samo“ repriza serije zvane „PMS“.

Ovako bih provela PMS. Samo u haljini. Pa nek’ me žulja pesak. Fotokredit: Vivian Maier

I kao zima putare, svaki put me dočeka nespremnu.

Već u ovom pasusu mi nije ni do čega. Trudim se da sama sebe ne ometam u postojanju. Selektivno postojim, selektivno sam i gluva, radi dobrobiti ljudstva koje obitava sa mnom. Selektivno i pamtim, ali za to nije kriv PMS. Za krunisanje svih pms-alnih aktivnosti koje luduju mojim nadutim telom oteklih nerava, konspirativno me grli insomnija. Ne spavam. Lepo se tih dana osećam kao šaman. Na talasu halucinacije. U boji. I vrlo sam vrhovna. Postrojavam koga i šta stignem. Uglavnom, ukućane. Ne smeju ni da pisnu. Bez komentara, gledaju kako da me zaključaju negde skrovito do daljnjeg i progutaju ključ. Prema planu izbegavanja, kreću se hodnicima kao kameleoni. Obraćaju mi se isključivo motivisani prehranom. A pamtim im kad su mi jedared, u toku pms serijala, prilikom pakovanja u auto, procureli kroz zube “šteta što samo za sedište možeš da se vežeš.” Toliko mi nije bilo smešno.

Kaće kraj?

Moj vesnik PMS-a je pustošenje frižidera u noćnim prilikama (ne)spavanja. Na samu pomisao na PMS, manijakalno se opremam grickalicama i slatkišima, a džemove migriram sa visokih polica na radnu površinu. Da budu na dohvat ruke, da mogu da kusnem kad mi volja. Tu negde se Majka Priroda urniše od smeha, vrišti i zagrcnjava od količine hrane koju sam u stanju da pojedem, a da se pritom nigde ne nasukam. Vrištim i ja sa njom. Ne od smeha. Vrištim na dve baba Stanine prijateljice, koje utorkom, sredom i četvrtkom, u intervalu od sabajle, nepogrešivo dolaze gorepomenutoj u posetu i to daju svima do znanja, životinjski prijanjajući na apsolutno svako dugme na interfon tabli. Baba Stana je, inače, mitsko biće, višeg čina, previše bitna da bi koristila svoj interfon za posetioce, te su se ove dve senilne “gospođe” s jednom nogom u sarkofagu, dosetile da se predstavljaju kao “poštar” i “čistačica” ne bi li ih neko pustio u zgradu. Tu negde ih ja, za njih nevidljiva, čekam na vratima u obliku ćiriličnog “f” sa rečima “Paaaaa, dobro, gospođe, koliko puta smo rekli da zvonite samo baba Stani, ne možete da dižete čitavu zgradu na noge! I bacite, pobogu, tu cigaretu!!!” Dok meni para izlazi na uši, one dimne signale izbacuju na usta i nos i bauljaju do baba Stane, hramajućim hodom, dok im noge znatno kasne za ostatkom tela koje nosi glavu koja služi samo za nošenje naočara i gluvih ušiju. Viknem još koju za njima, pa zalupim vratima i bude mi malo lakše. Valjda.

Da me u poslednje vreme ne muči pečitis želudca (a i da pijem), dobro bih se držala. Za čašu.

Tu i tamo, načujem neku neverodostojnu legendu o junakinjama koje pms ni da okrzne. One su, verujem, upale u bure čarobnog napitka koji oslobađa od svih simptoma izazvanih disbalansom hormona. One su smerne, tihe, nose savršene šiške na ispeglanim glavama, dok sam ja očešljana na fontanu. Preko njih pms prelazi elegantno, kao lahor kroz kosu. Ne crta ih na bubuljice, ne tačka u crvene tačke i ne naduvava u kobasičaste prste. Njima se pms ne dešava, dok sam ja hodajući reljef Balkana. One se i tada lepo oblače, sve im divno stoji. Ja jedva obučem ono ništa iz ormana. Najradije bih se uvila u šatorsko krilo. Da me ne steže nigde.

Usled velike količine naelektrisanosti, pmsinhronizacija je sasvim očekivana pojava. U pms-u delujem kao elektromagnetno polje i brzinom svetlosti oscilujem odgovarajuće elektromagnetne talase, kojima direktno utičem na svoje najbolje prijateljice. Kad postignemo istu frekvenciju oscilacije, pmsinhronizacija je uspešno izvršena. E, tu čuči spektakl. Solidarno se potpirujemo i najiskrenije verujemo da je to sasvim u redu.

Jer “P” u PMS-u ne stoji za “pristojnost”.

Tada noć krene mrakom da se uprizorava. Ukućani odlaze na spavanje i ostavljaju mene ludo, samo u insomničnoj pidžami. Savest mi kakofonično otpleše po živcima. Tešim se. To nisam ja, to je moj pms. Biću polu-prisutna samo još par dana, a onda će sve biti po starom. Do sledeće reprize. Pusto žensko.

Comments

    1. Post
      Author
  1. Marija

    Stvarno pusto žensko.Meni su hormoni u ravnoteži samo kada sam trudna,ali to nije baš praktično 🙂 Ovako ne znam šta mi je gore: kosmička tuga ili kosmički bes

    1. Post
      Author
      tashonlash

      Jaoo da 😀 Pa to je to, kosmički bes 😀 Odlično! Jes vala, nije baš praktično biti dugogodišnje trudan 🙂 Jeste divno doduše 🙂

    1. Post
      Author
    1. Post
      Author
  2. Skitarnik

    Hahaha! Sve prepoznajem! Posebno ovo “One su smerne, tihe, nose savršene šiške na ispeglanim glavama, dok sam ja očešljana na fontanu. Preko njih pms prelazi elegantno, kao lahor kroz kosu. Ne crta ih na bubuljice, ne tačka u crvene tačke i ne naduvava u kobasičaste prste. Njima se pms ne dešava, dok sam ja hodajući reljef Balkana. One se i tada lepo oblače, sve im divno stoji. ” Bavila sam se ovom temom, http://skitarnik.blogspot.rs/2014/01/5-osnovnih-simptoma-pms-kako-da-ih.html – ovu tvoju varijantu moram da podelim!

    1. Post
      Author
  3. Aleksandra

    Jaoooj, hahaha Volim tvoj humor. Prija i u PMSu i van njega 🙂 On ti je uprvcao najbolje resenje protiv PMSa. A znaci svi ti simptomi su prisutni i posle porodjaja? Nemoj me, molim te, plasiti. Dovoljan sok mi je bio sto ocekujem da mi posle dojenja grudi budu jos manje od pre porodjaja (sto ne znam kako je moguce, obzirom da nosim najmanji broj), pa sad jos i da ce mi PMS-ovi biti isti. I meni se sve najbolje nekako namestilo dok sam bila trudna – niti PMSa, niti malih grudi 🙂

    1. Post
      Author
      tashonlash

      🙂 E baš mi milo. Sad ću da ti se slošim, ali posle dojenja sam grudi maltene mogla da srolam u brus, a onda su povratile neki poluoblik, sad su kao u redu 😀 Nisu kao što su bile, svakako, ali koga briga. Uglavnom ista situacija kao kod tebe, dal mogu manje da budu, mogu – u formi palačinke 😀 Najbolje je kad si trudan, sav si blažen 🙂

    1. Post
      Author

Leave a Reply