Praznična (hiber)nacija

Vrlo je moguće da je do mene i da previše romantičarskog ustrojstva za rezultat ima prazničnu ucveljenost. Kada nastupe praznici i „koka-kola“ momenti nasmejanih lica okupljenih za bogatom trpezom, uz prilog velikog prozora koji otkriva noćnu, pršteću belu stazu i jezdećeg Deda Mraza, praćenog izduvnim paperjastim snegom, meni se grlo lepo skupi u knedlu. Protok vazduha se svede na održavanje u životu. Praznici su mi postali naročito teški, neugodno sleću na grudi i najradije bih u hibernaciju na određeno vreme. No, svaki put rešim da navučem kukavičke pernate gaćke i proletim kroz praznike, kao da su mi svi na broju.

Naiđem na neki članak o razvedenoj porodici, gde su roditelji rešili da zajedno proslave praznike sa decom. Svi skupa, na jednom mestu, za istim stolom. Nisam mogla da se nateram da ga pročitam u celosti, jer sam svesna da taj nivo razvedene nirvane još uvek ne mogu ni da primirišem. Još uvek ne umem lepo da se pozdravim sa njim, prijateljski, cmok u obaz, a zamisli da slavimo zajedno, pa da se trostruko izljubimo, ravno je čudnom čudu. Svaki korak našeg odnosa predano sam vežbala silnim meditacijama, otupljivanjem emocija i timarenjem duše, kako ne bi galopirajući otišla u ludačku košulju. Prilično me dotukla trunka saznanja da postoji „razvedeni zajednički praznik“. Žao mi je što ja ne mogu, iako znam da bi dete volelo. Osećanje koje stoji iza razloga „zašto“ ne bih znala da definišem. Nisam ljuta, nisam povređena, pre bih rekla da mi je neprijatno, veštačko i usiljeno. Tako sam sve praznične, porodične trenutke, rođendane i Nove Godine odsanjane skakućući po nebeskoj vatici, praskačući oblačke,  gurnula od sebe, da mi ne bude previše teško. A te slike, nepozvane, okače se na trepavice i koliko god se trudila da ih otresem ne daju se. Imaju slani ukus zagorele čokolade. Znaš da bi trebalo tu negde da bude slatko, a ono se sve zalepilo i otužilo. Zaključak koji sledi jeste da nisam dovoljno trenirala naš odnos. Treba da zavijem šake u zavoje, balsamujem ono što sam do sada postigla i nastavim da gradim piramidu. Na šta će to da liči, pojma nemam.

Nove Godine, Božići i rođendani su izmišljeni za decu. Večernje iščekivanje i cupkanje oko jelke, tremaroško prevrtanje po krevetu noć pred rođendanski dan. Kako nižeš godine, uzbuđenje polako vetri i ostaje ti samo da na lepe želje kažeš „hvala lepo“. Roditeljski, brižno, na tebi je da detetu upriličiš, okitiš i pokažeš svetlucavu radost tradicije, praznika i slavlja. Prekrasno mi je to i volim, sve dok mi se iz nekog kuta duše ne prišunja činjenično i brojčano stanje naše porodice. Osećam se kao da smo nacija za sebe, prognane na neko pusto ostrvo da pogledom u nebo ganjamo zvezde za bolje snove i lepše želje. Intimna proslava za dvoje, nije baš scenario koji sam zamišljala za nas dve. Volim porodičnu graju, ciku i vrisku, eho porodičnih dogodovština. Vidim vijanje po stanu, jurcanje vozića uz kikot i letenje pod plafon, a onda balončići sapunice puknu i prospu se po dlanovima. Galopirajući moždanim vijugama, maštanja me žestoko propuste kroz šake. Aperkat, kroše, direkt, nokaut i gotovo. Čim nastupi nova sezona praznika i rođendana, sledi repriza. Aperkat, kroše, direkt, nokaut, ne stignem ni da zaštitim lice, a već sam pretumbana. Bojazan da moje dete ne pamti praznike i rođendane po lepom, drži me u pripravnosti, zapete kičme za „tri, čet’ri, sad – slavlje“. Zato sam ove godine za praznike, brže bolje, kao gušter koji juri u pukotinu stene, šmugnula u porodične skute babe i dede. Da njima na teretu, ne mislim mnogo o brojčanom stanju.

Uz stalnu napetost da sve bude potaman, baš onako kako dolikuje, a meni u kukavički prilog, praznici i rođendani nam se nanizali kao perlice, jedan za drugim. Kad je bal, neka ih je što više. Taman da mi ne spadnu kukavičke gaćke, dok vežbam za godine sačekuše. Obaška me bude blam jer sam veliki sanjar. I povazdan mi se to obijalo o glavu. A ja, opet, tvrdoglavo ne odustajem da sanjam. Krive su bajke, svih trista šezdest i pet bajki. Za svaku razmazanu, šmrcajuću noć pod pokrivačem.

Comments

    1. Post
      Author
    1. Post
      Author

Leave a Reply