Zahvati na sinusu i otvorenom srcu

Ako ovako nastavim, počeću da vršim fotosintezu. Jedem kašice, dan četvrti. Sve to je posledica zubno-sinusne operacije. Lice mi se rastopilo i oteklo. Sasvim sigurno izgledam kao Pikasova voljena, razmazana na platnu. To na stranu, ispostaviće se da ova priča ima dva početka i jedan kraj.

Prvi početak se veže za jednu sredu, kada je impresivni zahvat odrađen. Sasvim neplanirano. Šta se mora, završava se operacijom. Junački sam podnela šok i bogato nagradila doktorku, koja sad može da ode na Mars, sagradi koloniju i izdržava praunuke. Vukući za sobom ono što je nekad bila desna strana mog lica, prepisano mi je mirovanje i odmor. Razumela sam, shvatila, ali od datih instrukcija mogla samo delimično da se pridržavam one pod nazivom „mirovanje“, u smislu „mira“. Duševnog. Psihičkog. Ostalo ne mogu da kontrolišem. Otok će morati da sarađuje, jer mi oduzima apsolutno sve verbalne sposobnosti. To mi mnogo teško pada.

Drugi početak počinje u četvrtak, a nastaviće se u petak, kada Hudini zakazuje, a onda sms-no otkazuje viđanje deteta. Razlog: ne oseća se dobro psihički. Kada u petak, u odvijanju drugog početka, budem obaveštena, sasvim neplanirano i neupitano, o Hudinijevem psihičkom žulju, koji je iznikao u četvrtak ujutru, poželeću da ga rastavim kao lego kockice, sve dok mi  šljašteća bela svetlost, izazvana bolom koji se post-intervenciono nastanio u gornjoj vilici, ne izbledi.

Preko prvog početka, mogu i da preletim. Prilično je jasno da me je ostavio da se četvoronoške vučem po kući. Da se nasukavam po ležećim površinama i ispuštam neartikulisane zvuke, koji su pre samo par dana bili uobličeni u rečenice.

Taj četvrtak sam dočekala sa nadom da ću imati slobodono popodne da na mišiće i levu polovinu glave izguram posao koji me je čekao. Nadu mi je urnisao sms-buketić dinamita kojim se Hudini javlja. Nije mu dobro. Odlažemo za petak. Mnogo mu je žao, ali je psihički veoma loše. Ko sam ja da se sprdam sa nečijom psihičkom dobrobiti?! Izguram ti ja četvrtak na mišiće i levu polovinu lica, tako što se igram sa detetom čudovišta i Grozona. Verbalne sposobnosti zavezane u „mfgajshdkja hdsjhdksahff mfgbmp“ mi taman omogućavaju da verno odigram ulogu. Ne bih smela da jurim, ali ono što nije dobro za sinuse, sigurno je dobro za krvotok. Posao je ostao nedovršen. Kažem sebi, nema veze, sutra, punom parom. A sutra će, saznaću na teži način, doneti takvo iznenađenje koje će mojim obavezama i potrebama opet pokazati nepristojni prst.

Petak, logično, ide odmah za četvrtkom. Sve sam isplanirala. Odredila satnicu. Završavam sve na vreme. Od zvuka sms-a se štrecam i poskakujem ceo dan. Javlja se, kaže kasni. Bolje i to, nego da otkaže. Dete već cupka, raduje se tati. Cupkam i ja od gledanja na sat, jer se moj raspored polako raspoređuje onako kako ne želim. Ako ništa drugo, barem se razrada ove priče bliži.

Hudini je izveo spotik u stan, vidno potrešen. Suzne mu oči bile. Ozbiljna sam. I evo, peče me savest, što mi dođe komično, kad se čovek, dvometraš zatetura od nivoa vode u očima. Kaže neće ići napolje, ostaće u stanu da se igraju. Ne može on, nije mu do šetnje. Što se mene ticalo tada, mogli su da rade šta hoće. Meni je namigivao nagomilani posao sa radnog stola. Iscrpelo lice i sinus ću odmarati nekad. Šmugnula sam na rad.

Bila sam negde na pola čukanja po tastaturi, kad me je poremetila tišina. Prišunjam se, šta ću, progvirim u sobu. Hudini sa telefonom u ruci, obavlja bilateralne pregovore sms-om. Izgleda da sudbina sveta leži u njegovim rukama. Teško nama. Zvuk sms poruka odzvanja u pravilnom razmaku, taman da izludi. Da sam mogla iole da pomeram lice, oči bi mi iskočile iz oko-držača. Idilu koju sam zatekla, morala sam da prekinem s onim što je nekad zvučalo kao govor. Upitala sam „Msfhjdjfgs ljkdasdjalks?“, da bih dobila vodeni odgovor. Zaplakao se čovek i odjurio u kupatilo. Narednu večnost smo mogle da provedemo meditirajući ispred kupatila. Pomišljala sam da izvršim noga u vrata prepad i naredim akciju „priberi se ne bilo ti zapoveđeno!“ Znam čoveka, neću, prepašće se. Dok se meni telesna temperatura dizala i dostizala grozničave temperature magme, Hudini se spremao za beg. Jer, on nije mogao psihički da izdrži to što ga je mučilo.

Po sredi tog petka, nakon u nepovrat izgubljenog vremena za mene, saznala sam da je raskinuo sa devojkom. To je gore od (muške) prehlade. Ja sam, inače, spremna na sve životne neuslove i scenarije, ali da me ometa nešto što ne bi trebalo da me se tiče uopšte, nisam spremna.

Kako je on bio na samoj ivici opstanka, spakovala sam mu rolnu toalet papira da mu se nađe i poslala ga da se (hrabro) nosi sa svojim problemom, koji je uporno pokušavao da mi prepriča sve sa tematikom ko, kome, zašto, uh, ah, i ona njemu, i on njoj. Nagomilani posao sa radnog stola je namigivao, dete vuklo za rukav, a lice upiralo u kičmu. I meni se plakalo.

Postoji mnogo načina da žena sebi zakomplikuje život, a jedan od njih, pored operacionih intervencija koje ograničavaju komunikaciju, je bivši muž koji se zlopati sa raskidom i istog te ne poštedi. Još gorke suze roni i guta pred detetom našim. To neće da može. Oči mi sarme u neverici, a posao na jedvite jade, uz temperaturu, završen.

Comments

  1. Nina2vatre

    E ovo me odsjetilo na onu epizodu Sex i grad, kad Miranda hoce da bude dobra pa bivsem obeca da ce napraviti kolac za rodj. njegove djevojke… Pa je onda Keri istjera iz stana u po posla.
    Bukvalno mi doslo da te istjeram, tj. njega, na pola price. Idi bre, pa zar smo sve totalne mazohistkinje…
    Odakle ti snaga za to zeno?!
    I jos… Mislim da je Dora Mar zena koja place. 🙂

    1. Post
      Author
      tashonlash

      Jao daaa 😀 Vidim sad 🙂 Nisam proverila činjenice, hvala ti 🙂
      E, ovo je bio šou totalni. Par puta sam morala da se uštinem da skontam da se to stvarno dešava.

    1. Post
      Author
      1. Snezana

        Ovo mi je poznato sa otkazivanjima, i vise dok ga ne vidim na vratima ili bar ne pusti poruku da je krenuo po dete, njoj ni ne govorim… Ali na ove momente nisam pomisljala, a verovatno ce me i to stici…

        1. Post
          Author
          tashonlash

          Na otkazivanja sam navikla, takođe. Ne govorim sve dok nije u putu ka nama. Ne mora da znači da će se ovako nešto desiti i tebi. Nadam se da neće 🙂 U redu je svakako nastaviti svoj život dalje, pronaći nove partnere, biti srećan (jer kad su roditelji srećni prenosi se na dete svakako), ali mislim da takve probleme kada se pojave treba zadržati za sebe. Kontrola osećanja je sasvim moguća i uči se. Onaj ko hoće da je nauči, potrudi se, onaj ko neće naći će hiljadu i jedan razlog da to ne uradi. No, da skratim 🙂 Zaista se nadam da se ovako nešto neće desiti u tvom životu, ali spremi rolnu toalet papira za svaki slučaj 😉 Ne zameri na šali. Svako dobro ti želim 🙂

Leave a Reply