Pij vode i radi Kegel

Stišći i opušći, rekao bi moj deda. Stišći i opušći petnaest puta, tri puta na dan. Po savetu moje doktorke. Poslušala sam je, i predano vežbala i ponavljala, stiskala i opuštala tri puta na dan, još od onda kada sam se, jednom od kijanja, a više puta od smejanja, malo upiškila. I sad mi dođe da se pokrijem ušima. Neprijatno mi je, transfer blama sa mene trudne na mene ne-trudnu. Sakrila bih se pod sto, pocrvenela, povilenila i odletela u nepoznatom pravcu, tamo na ostrvo srama i vikala na sav glas “to nisam ja, šutnula me beba!”.

Žena u godinama, trudnica početnica, pa da se upiški. Gde to ima?!

Jesam, jeste, upiškila sam se. Moj šok se merio preživljenim sramom mokrih helanki u predelu međunožja. Tamo gde svi piške. Sreća moja, desilo mi se pod sopstvenim krovom. Svaki put. Ali, to ne umanjuje blam i sram. Tera te da se zapitaš dal’ ćeš u pelene da se mećeš ili ćeš ostatak trudnoće da hodaš pribijenih kolena, šaka stisnutih u pesnicu potiskujući karlični predeo. Nisam ja to namerno. Sedmi mesec trudnoće, nije mala stvar, a ni zanemarljiv stomak. Porasla je beba. Brčka se, pliva leđno, malo zamaše nogicama, malo šutne bešiku jednom, dvaput, triput, zabavlja se. Banja se, šta će dete drugo da radi. Internet pretraživač, inače najbolji prijatelj i najveći neprijatelj svake trudnice, kaže inkontinencija i nekakav pridev “stres” uz to. Pravac put doktorke, pa kud puko’ blam da pukne, kad joj s vrata kažem “dobar dan, upiškila sam se”.

Kaže meni doktorka, nemate razloga za brigu, inkontinencija je, maltene, deo trudnoće. Kako beba raste, uvećava se materica te pritisak na karlično dno postaje sve veći. To dovodi do povećanog pritiska na bešiku. Zglobovi i ligamenti se pod uticajem hormona razmekšavaju, jer se karlica priprema za porođaj, pa se shodno tome razmekšaju i mišići karličnog dna i slabe. Sasvim karakteristično za trudnoću je puštanje urina, tu i tamo, kaže doktorka. Nisam bila obaveštena. Čuj, puštanje urina tu i tamo, da idem okolo kao mačor i zapišavam teritoriju. Sestro, doktorko, aman. Mani ti „tu i tamo“, meni treba lek za ovo „stanje“. Šta da radim, pitam sastravljena. Nek drveće olista samo na proleće, samo ja da ga ne zalivam.

Doktorka je moju stravu našla za impresivnu komediju, pa mi je rešenje izložila na doktorskom esperantu. „Znate za tretman stres inkontinencije, imate fizikalnu terapiju elektrostimulacije mišića, biofidbek. Primena električnih struja u kombinaciji sa ciljanim vežbama može da dovode do vidnog poboljšanja mokrenja. Električnim stimulacijama  se podiže tonus poprečno-prugaste muskulature, a biofidbekom, kroz vizuelnu i auditivnu stimulaciju postiže se relaksacija i kontrakcija mišića.“ Govorila je doktorka hitro, dok je moje lice menjalo nijanse i odavalo počast svakom licu koje je Pikaso ikad naslikao. Tu me je izgubila poštovana doktorka.

Vizuelna i auditivna stimulacija?! Ma, šta kažete?

Šta to uopšte znači?

Uspavanka i film za bešiku da se opusti, relaksira i da suze, u vidu puštanja mokraće zaustavi? O električnim stimulacijama ne mogu ni da mislim. O njima neću ni da znam. Sve što je električno, meni je jednako putu u sred zemljine srede. Neka hvala, preskočila bih. Neću struju, neću da mi uspavljuju i pevaju međunožju, neću stimulisanje i biofidbekove. Mišljenja zadržanih za sebe, vidno progutane knedle, pokušala sam da umiljatim pogledom izmamim od doktorke koji redak lečenja na srpskom. Tako sam je nekako i prevarila.

„Možete Kegel vežbe da radite“, reče entuzijastično. „Nisu naporne, čak je poželjno da se rade i pre trudnoće, fino zatežu mišiće, možete da ih radite gde god. Treba ih raditi u petnaestak ponavljanja, tri puta dnevno“, usmeno mi je prepisala terapiju na srpskom. Olakšanje na mom licu bilo je sa pokrićem. „Preporučila bih Vam, takođe, da nastojite da tokom mokrenja prekinete mlaz i ponovo nastavite. U početku sigurno nećete uspeti, ali ne odustajte, uspeh je čak i da smanjite mlaz. Količinu vode koju konzumirate u toku dana ne treba ni slučajno da smanjujete, jer onda utičete na smanjenje kapaciteta bešike. Nemojte piti kafu, čajeve i slično, izbegavajte sve što ima diuretično dejstvo. Nemojte ni previše da praznite bešiku, jer ona dobija prirodni nagon za pražnjenje kad je puna. To bi bilo to. Dakle, bez brige, samo vežbajte! Radite Kegel vežbe obavezno. Nastavite sa njima i posle porođaja, da vratite tonus mišića, ali o tom potom!“ Dogovoreno. Radiću sve zamislive vežbe, čučaću nad wc šoljom, samo da ne moram da stiskam kolena i idem u „x“.

Ovom prilikom bih želela da iznesem svoje neprocenjivo smatranje – ako se nekom čini da je zaustaviti mokrenje u trudnoći lako, grdno ste se prevarili. Veliki i naporan je to arbajt. Rešena i odlučna, stišćala sam i opušćala mišiće tri puta dnevno, dok se ne zabrojim. Dok sam gledala film, seriju, dok sam čitala, pisala, disala. Evo, i sad stišćem i opuštam. Prešlo mi u naviku. Sad ovo počinje da liči na reklamu za vežbe. I tako, do kraja trudnoće stišći i opušći. Sve sam ja to, na kraju, na sopstveno zaprepašćenje, izvela i zategla. Blago si ga meni, sad pijem vodu kao kamila. Trud se uvek isplati. Ne piškim više u donji veš u svojoj 358-oj godini.

Tekst je pisan u saradnji sa najboljom mamom na svetu, kao deo kampanje KELO-STRETCH, gde su mame iskreno pisale o svojim iskustvima u toku ili neposredno posle trudnoće. 

Leave a Reply