Ako ovako nastavim, počeću da vršim fotosintezu. Jedem kašice, dan četvrti. Sve to je posledica zubno-sinusne operacije. Lice mi se rastopilo i oteklo. Sasvim sigurno izgledam kao Pikasova voljena, razmazana na platnu. To na stranu, ispostaviće se da ova priča ima dva početka i jedan kraj. Prvi početak se veže za jednu sredu, kada je …
Ima tome već par godina. Kako krene nagoveštaj da je proleće za zimskim petama, ja zjapim i čekam da se zaljubim. A niko mi se ne sviđa. Nemam ni vremena. Objasniću već. Razmišljam o tome kako je lepo biti zaljubljen. I kako ima zaljubljenosti raznih. Upornih, prkosnih, dobrih, mladih, starih, šupljih, trpećih sa nesigurnim nogicama …
Onog trenutka kada se spomene odlazak u bioskop, detinje oči objave štrajk treptanju i zauzmu oblik dve ogromne kokice. Transformaciju ljupkog lica prati uvodna numera filma pre filma, cičećeg karaktera “jupi, bioskop, idemo, jesmo li stigli, šta ćemo da gledamo, kupi mi kokice!” Nijedan roditelj ne može da ostane imun na glasno izražavanje sreće svog …
Vrlo je moguće da je do mene i da previše romantičarskog ustrojstva za rezultat ima prazničnu ucveljenost. Kada nastupe praznici i „koka-kola“ momenti nasmejanih lica okupljenih za bogatom trpezom, uz prilog velikog prozora koji otkriva noćnu, pršteću belu stazu i jezdećeg Deda Mraza, praćenog izduvnim paperjastim snegom, meni se grlo lepo skupi u knedlu. Protok …
Ne priznajem ovo vreme koje bi htelo da je zima. Ne verujem da će uskoro Nova Godina. Negde su se dani zbunili, dok su „iks-oks“ ganjali svoja brojčana mesta u kalendaru. Sunce već danima histerično udara na prozor i pravi zrakaste barke, kako bi prašina mogla što lakše da zaplovi. I da me iznervira. Što …
… teroriše vas i vaše bližnje već 200.000 godina Od starih Grka do Šekspira i nadalje, koncept tragedije počiva na ideji da ljudi u sebi nose seme svoje sopstvene propasti. Za žene, seme sopstvene tragedije mesečno klija i čini ih žrtvama sopstvene ženskosti. Ni krive, ni dužne. To tragično seme isklija poeziju na glagolskom, svađalačkom …
Nakon ozvaničenog razvoda, proživljavala sam peripetiju bivšeg muža koji se ne javlja. Znači, nema, nestalo, ne postoji. Tako je do dana današnjeg. Mučilo me je to. Bilo mi je grozno. Onda se jednom javio, pa sam ja od toga napravila priču. Eto, makar nešto korisno. Javilo se. To, kojo mi se javilo, javilo se u …
Nakon završetka operacije zvane razvod, stasala sam za psiho-fizičku rehabilitaciju. Za odlazak na pusto ostrvo, da pasem travu, meditiram, ližem rane i morsku so sa sebe. Da ne razgovaram ni u prezentu, ni futuru, ni pluskvamperfektu, aorist da batalim, ne odgovaram na pitanja, tihujem i mirujem u blagostanju novopečenog razvedenog statusa. Džabe meni što sam …
Sećanja mi se, često, trapavo načičkaju, kao vodene boje, razmazane neukim potezima kista. Vikendi me večito nespremnu dočekaju da slikamo. A ja za likovno vaspitanje nikad nisam posebno marila, jer za isto talenta nemam. Tako mi slikanje nekad teško pada… Listam radosnicu predano, spomenarski, izvezenu krasnopisom. Tu je pramen tamne frcokle, u malenoj koverti taman …
Ima tih dana kada me roditeljska savest zapeče gore od trudničke gorušice. Razlozi za istu variraju i kreću se u rasponu od (naizgled) banalnih kao što je “danas nisam skuvala ručak za na kašiku” preko “nisam dovoljno dobra majka, veći deo dana sam provela radeći, dok se ona sama igrala” ili “gušim je, ne dam …