Tash-preporuke

Serija Preporuke: Dečji muzej nauke i tehnike

Oduvek sam volela muzeje. Volim osećaj koji mi donose. Volim kako mi približe istoriju toliko da postane opipljiva, mirisna, taman onoliko stvarna koliko i treba da razumem zašto i kako smo sada ovde gde jesmo.

Korak u zanimljivu istoriju.

Volim da zamišljam ljude koji su koristili izložene predmete. Volim da zamišljam kako je tekao njihov svakodnevni život, kako su doručkovali, ručali, odmarali se na sofama, divanili, mesili pogače, pekli ih dok je miris svežeg hleba zaustavljao vreme na tren, uvlačio se u nozdrve i otvarao apetit u iščekivanju postavljanja trpeze. Zamišljam kako staremajke otresaju brašnjave ruke o ištirkane, čvrste kecelje protkane ukrasima i bodovima, dozivaju razbežalu decu i okupljaju ih na tronoške. Zamišljam njihova dvorišta, bašte, porodični odlazak na pijacu i liturgiju, zvonko čukanje čokančićima za zdravlje. Miris tek samlevene kafe. Zamišljam ukaljane puteve, obuću koja ih je nosila, preskakajući blato, poskakujući od kamena do kamena. Zamišljam klokotanje vode kroz limenu česmicu. Hladna razbuđivanja, uz pljuskanje lica hladnom vodom. Stvaram u mislima žene koje peru veš, marljivo ga cede terajući miris bohora da magleno putuje kroz kuću, čineći da sve miriše na higijenu.

Zamišljam iznenađena lica na istorijskim prekretnicama. Kola na vuču, bicikl, prvi auto, prugu koja isparava na toplo, dim koji je lokomotiva ostavila za sobom hvatajući zalet za prostranstva, tramvaji, prve patike, unihop čarape, ženske pantalone, prvi karmini, pomade i puderi. Zamišljam sve to kako pucketa od novog pakovanja i mirisa na novo. Tada, nekada davno, sve je to bilo novo, dok su oni činili istoriju, tabali put razvoju tehnike i nauke, pisali knjige i radovali se novim pronalascima.

Razmišljam, istorija mi je oduvek bila dosadna u školi. Bilo je lekcija koje sam volela, ali je uvek bilo više onih koje sam prosto bubačila, ne bi li ih se što pre otresla. Gomila godina, ništa dinamično, komandant ovaj, onaj, uvek sam imala osećaj kao da treba da progutam šaku šećera na suvo. Danas, toj dosadi pronalazim razlog. Krije se u tom neshvatanju da je istorija zapravo životna priča sveta čiji smo pripadnici. I, mi, sami smo deo istorije našeg vremena. Neki od nas će ostaviti tragove u knjigama, nečije pokućstvo će biti deo etnografskog muzeja, nečiji pronalasci će spasiti ljude, nečija misao će ih utešiti…

Mesto gde je nauka čarobna.

Srećna sam, jer živimo u gradu koji obiluje muzejima i interesantnim postavkama. Za mene, koja potičem iz grada, koji je večito bio u deficitu kulturnih sadržaja, Beograd je jedno magično mesto, gde svakog vikenda možemo da se teleportujemo u drugu eru. Plan je da do kraja 2017. godine obiđemo sve (prikladne uzrastu) muzeje.

Muzejsko putešestvije je započelo u Dečjem muzeju nauke i tehnike.

Za više nego simboličnu cenu ulaznice dobićete istoriju za na dečiji dlan, kao i pristup izložbenom prostoru Srpskog Lekarskog Društva.

Dečji muzej nauke i tehnike, deluje kao da su ga deca izmaštala. Sva istorija se nalazi na jednom mestu. Na spratu ćete skakutati od ere do ere, naučnih pronalaska, kompjutera, starih predmeta korišćenih u domaćinstvu, gramofona. Zatim su tu prevozna sredstva od starih bicikala, preko kočija do automobila i lokomotive. Makete brodova, ribarskog pribora i čamaca, upriličene su pravim ronilačkim odelom – koje sam ja okarakterisala kroz sledeći uslikik: “Vidi Kai, astronaut!”. Dade optičar nekima od nas naočare i bi bogato nagrađen, za džabe. Jer, neki od nas su prosto izlapeli.

 

O, zdravo “astronaute” u ronilačkom odelu!
Oduševile su nas orgulje.
I gde je ovde ekrančić?
Džez ruke.
U šporet tonu.
A objasni mi mama, gde je ovde YouTube?
Šunj, šunj.
Kriva soba, nije za one osetljivog stomaka.
Brm-brm i robot.
To što svira to su ruke.
Crno-beli svet.
Iz kuće je izleteo na muzejsku postavu Iva.
Bebi brm-brm.
Zar nije magično, sa sve oblačcima?
U interaktivnom crno-belom svetu, gde kvadratići na podu rastu.
Kroz naselja.
Interaktivni naučni centar – koliko si težak na ostalim planetama?
Nekadašnje mesto buć-puruća

 

Muzikica.
Truc-truc.
Gusana peć uz prilog curice, živo ih zamišljam. I toplo mi oko srca.
Bicikleti.
Sedela sam za mašinom šila sam.
Kormilo.
Dok mi tvrdimo da je peglanje zamorna aktivnosti, čik peglaj na ovome!
Kako sam ponosna na čovečanstvo ponekad.
U hiljadu ogledala i odraza, u delu interaktivnog naučnog centra.
Međ igračkama, u boji.
Miris mlevena kafe mi probija kroz sliku!
Kompjuter.

Nisam u stanju, pogotovo ne sa ovako “kvalitetnim” pikselima da prenesem ni delić atmosfere i postavke muzeja. Preporuka je velika kao kuća, na tri sprata, kao i muzej. Bez nekog posebnog reda, provela sam vas kroz spratove. Zato, ako ne znate kud za vikend, put pod noge za putovanje kroz vreme.

Do muzeja se lako stiže mapa je na klik ovde.

Uživajte.

Ps. Ne dajte se zbuniti našim letnjim odevnim kombinacijama. Leto je i bilo. Nego, kasnimo po običaju.

Serija Preporuke: knjige za malene čitače

Nikada sebe, niti svoje izbore, nisam smatrala za nešto posebno, nešto drugačije od drugih. Prosto sam ih smatrala svojim. Nikada nisam mislila da bi moji izbori bili nekome zanimljivi, sve dok na instagramu u delu za poruke nije stiglo previše poruka za dve ruke, deset prstiju i dva ćorava oka pod cilindrom, pitajući za preporuke za dečije knjige. Moja glava, između dva ramena, dodatno proširena od svojevremene bremenitosti, nije mogla da veruje da je neko pita za preporuku, sve vodeći se mišlju da je to nešto na šta svi roditelji nailaze u bibliotekama i knjižarama. Svi kopamo po onim kutijama u biblioteci. U onim “Štark” iskorišćenim kutijama, u kojima stoje navodno nezanimljive knjige. Po nepisanom pravilu, tu sam uvek nalazila najveće blago i najinteresantnije knjige. Ponoviću i ponavljaću – deca moraju da budu okupana lepim jezikom, lepim rečenicama, a gde ćeš veću kolekciju istih nego u knjigama.

Usled nedostatka ekstremiteta i krajnje ograničenosti za proces mitoze, rešila sam da oformim jedan spisak Kainih omiljenih knjiga. Ne namećem ništa, ne prodajem, ne nutkam i tutkam, već sam strukturno i funkcionalno ograničena roditeljska ćelija, koja ne može da postigne da svima odgovori lepim i potpunim spiskom. Svi ti odgovori bi uvek propustili nešto, pa bih pisala ponovo, dosađivala, smarala, bez namere.

Redosled nije ni hronološki, ni po važnosti, ni po interesantnosti, već po redosledu pamćenja. Proces je trajao danima. Jer nekim prostim ćelijama, kao što sam ja, potrebno je mnogo više vremena za sintezu. Ali, ko čeka taj i dočeka (razočarano) onog zakasnelog, koji je sve ovo mogao da plasira pred sajam knjiga. Buva me ujela, beogradska buva kašnjenja. Buva me ujela.

Dakle, biblioteka u crticama sledi. Iskreno, meni je ovo tako uzbudljivo, ravno adrenalinu skijaša-skakača pred spuštanje niz rampu. Da se spustimo rampom knjiga za decu od tri do sedam godina (eventualno devet godina). Iako sam, moram priznati, većinu njih čitala detetu i ranije. Na kašičicu. Da bude slatko.

 

  1. Izdavač Kreativni Centar 

 

2. Izdavačka kuća Odiseja

 

3. Izdavačka kuća Propolis Books

 

4. Izdavačka kuća Vulkan izdavaštvo – Vulkančić

  • Nela Most i Anet Rudolf: “Nema veze ili To može svakom da se desi”
  • “Zaviri u ljudsko telo” – sjajno urađena, sažeta enciklopedija
  • Zbirke za vežbanjeŠkola sedam malih patuljaka
  • Antoan de Sant Egziperi: “Mali princ”  –  uprkos podeljenim mišljenjima, vodeći se svojim, jer samo njega imam, ovo je knjiga za sve uzraste. Da se čita lagano i da se dete uvede u predivni univerzum čudnovatog sveta planeta i još čudnijih likova. To je priča o odrastanju, o različitim shvatanjima i pogledima na svet, o prijateljstvu i prihvatanjem sebe. Zato, korak po korak, granica je asteroidska.

5. Izdavačka kuća Beli put (internet prezentacija im je trenutno u pripravnosti te ostavljam link do sajta gde možete pazariti njihova izdanja, ukoliko vas interesuju)

 

6. Izdavačka kuća Pčelica

 

7. Izdavačka kuća Plato

Plato je svojevremeno imao sjajna izdanja, odnosno serije knjiga “Vini Pu” – Rodžera E. Alena. Svaka knjiga je zbirka priča koje opisuju veoma šaljivo i dovitljivo, životarenje Vini Pua i njegove družine Iara, Tigera, sovice i dečaka Kristofera. Kai se odavno zaljubila u Vini Pua, jer je napisan nenametljivo, pitko i kroz priče se proleti, jer su zanimljive i kao “za odrasle”.

 

8. Izdavačka kuća Laguna knjige 

Na moje potpuno iznenađenje, po preporuci naše bibliotekarke, pozajmile smo iz biblioteke knjige koje je napisala Madona. Moram da priznam, bila sam skeptična, ali bez razloga. Kai je u knjigama uživala. Sjajno ilustrovane knjige, takođe.

 

9. Izdavačka knjiga Komshe

 

Slika: Kai i mama u parku. Foto kredit ide Kainoj bebisiterki

To što ne mogu da dočekam da još malo stasa, da zalistamo Gradimira Stojkovića i Enid Blajton i njenih pet prijatelja, o tome neću ni da govorim.

Mislim se nešto sad. Imam dve opcije, moje dete će ili nastaviti da voli knjige ili će joj potpuno dosaditi. Kad već spominjemo ovoliko knjige, to me podseti. Na Crvenom krstu, u čuburskom parku postoji statua beogradskog čitača  – odnosno beogradske čitačice (sasvim nepravilna upotreba imenice, znam). Uglavnom, jednom prilikom, u poseti parku, posle dobranog odmeravanja i premeravanja statue, vidim detetovo lice koje se pretvorilo u trigonometrijsku jednačinu. Pilji ona u statuu, piljim i ja u nju, dok ona pilji u statuu, od napetosti izgleda kao da će iz nje izviriti genije. Ili će se, eventualno, ukakiti. Nakon par minuta progovora pitanjem: “Mama, jesi li ovo ti?”. Rekoh nisam. Kako se kod dece pitanje nadovezuje na pitanje, naravno da me je dočeko jedno i to: “Zašto onda toliko čitaš, ako te nisu napravili u spomenik?” Dobro pitanje, priznajem. Već sam se dala u zalet objašnjavanja, u zalet da joj otkrijem mudrost, u zalet da joj proširim vidike. Kažem volim, osećam se lepo dok čitam, opušta me, hrani mi dušu, upoznajem sebe i… Dva oka u znaku pitanja, oblak brbljanja pod noge pa je na njemu odjahala u susret toboganu i tako nedorečenu me ostavila da se upoznajem i filozofiram i širim sama sebi vidike.

 

Verovatnoća da sam ispustila nešto ravna je stoprocentnosti. Izvolite dopunite i šaljite mi predloge, čekamo ih širom otvorenih očiju. 

 

Ps. Mnogo vas me je pitalo i za muzeje, nisam zaboravila. Sledećom prilikom, u seriji preporuka idemo u muzeje.