Tag Archives: dečija logika

Kaži mi, kaži II

Kad se svet okrene naopačke i sve krene naglavačke, a od žarkoga sunca, u obliku životnih nezgoda, nemaš štit da se zaklanjaš, okreneš vrh da ti na dnu stoji. O čemu pričam? Pričam o nalaženju smisla u besmislu, logičnog u nelogičnom, mogućeg u nemogućem. To deca rade, onako pravo, majstorski i elegantno. Da nam je makar deo te genijalnosti, gde bi nam otkačeni vrhovi bili?

Ako niste čitali prvi deo Kaži mi, kaži to možete učiniti klikom ovde.

Hoću novu pidžamu!

– Zašto? Šta fali ovoj?

– Ali, mama, gledam iste pidžame noćima i danima i noćima i danima. 

____________________________________________________________

– Ako pojedem ovo ja ću da porastem, možda?

– Da, rasteš od svakog zalogaja.

– Neću više, dovoljno.

____________________________________________________________

– Ja sam babina komšinica.

– Kako to?

– Odem ponekad pored nje da živim.

____________________________________________________________

– Ne razumem šta mi pričaš, hajde ponovi mi.

– Ali, mama, shvati svoje dete!

____________________________________________________________

– Kai, ti ne prestaješ da pričaš.

– Radim odražavanje.

____________________________________________________________

– Gde si pošla sama?

– Pusti me da živim. Moram da razmišljam.

____________________________________________________________

– Mama, ko je ova žena?

– Ne znam sine, ne poznajem sve ljude.

– Kai poznaje sve ljude.

____________________________________________________________

– Sine moj, nađi mi labelo!

– Nisam ja sin tvoj, ja sam tvoja mama.

– Mama nije sine moj?!?!

____________________________________________________________

– Pusti muziku mama, čuješ?! Moram da igram!

____________________________________________________________

– Hoćeš da mi otpevaš eci, peci pec?

– Eci, peci, pec,

ja sam jedan mali zec, jedan mali zec,

i Kai sam isto i mala sam prepelica i lav i zebra i slon.

Gotovo!

____________________________________________________________

– Šta će ovo tu, mama? To ne može tako! Nisam tako naučila.

____________________________________________________________

– Zapravo, nemamo dovoljno enciklopedija.

____________________________________________________________

– Mama, opet sam pala na leđa. Skakućem godinama, umorila sam se.

____________________________________________________________

– Ova pesma je bezbedna za uši.

____________________________________________________________

– Mama, si završila sve poslove?

– Nisam, još pet minuta.

– To je nečuveno.

____________________________________________________________

– Jel znaš šta je ljubav?

– Znam. To je mama i baba i ujko.

____________________________________________________________

– Mama, šta kaže ovca?

– Beeee.

– A koza?

– Meeee.

– Mama, a šta kaže mama?

– Hm, pa ne znam, šta kažem ja?

– Mama kaže Kai, sluuušaj meeee, kao koza.

Posetite TashonLash Facebook stranicu.

 

Kaži mi, kaži I

Fascinirana sam dečijom logikom, načinom na koji razmišljaju. Oduševljena sam njihovom bezgraničnom maštom i kreativnošću. Ovaj period je, koliko naporan, toliko i neizmerno zabavan. Volela bih da zgrabim tu čistu maštovitost i sačuvam je zauvek, ali kako ne mogu da je strpam u džep, ostaje mi da je zapišem.

Juri da se popne na tobogan. Govorim joj da uspori, a ona me ko’ fol ne čuje.

– Molim te poslušaj me, samo malo uspori! Jel me čuješ?

– Ne!

– Kako to ne čuješ me?

– Ostavila sam slušajuće uši kući. 

_______________________________________________

Otvara frižider i vadi šta god joj padne pod ruku napolje. 

– Nemoj da si bahata. Polako, ne treba ti baš sva ta hrana.

– Nisam ja bahata, ja sam unikat. 

_______________________________________________

– Šta jede bubamara?

– Svinjske noge i salatu.

________________________________________________

– Gde si pošla?

– Idem na posao pa u Afriku.

– Kad se vraćaš?

– Ne vraćam se. 

________________________________________________

– Mama, slon ima cuclu!

– Cuclu?!

– Suuuuurlu. Zbunila sam se.

_________________________________________________

Vidi Sunđer Boba po prvi put: 

– Mama, ko je ovaj sirac što nosi pantalone?! 

_________________________________________________

– Hajde da ručaš. Mora da se jede.

– Ne moram.

– Moraš.

– Mala sam, ne mogu.

– Baš zato što si mala moraš da jedeš, da porasteš.

Pauza.

– Velika sam, gotovo, dosta! Ne jedem nikad više. Jedi ti. Mala si.

_________________________________________________

Mama, imaš svinjske noge i svinjsko dupe!

– Pa, hvala ti sine. 

– A lepa si zapravo. 

– To je baš lepo od tebe, hvala ti.

– A ja sam divna. 

__________________________________________________

Kobajagi zove “neku gospođu” telefonom.

– Halo, dobar dan, ja hoću da idem na fakultet gospođo.

__________________________________________________

– Ovo je prvi put od poslednjeg puta da sam na toboganu.

__________________________________________________

– Golubovi ne mogu da se ljuljaju.

– Zašto?

– Nemaju guzu.

__________________________________________________

– Mama, ti imaš ćelije svuda a deda molekul.

– A kako deda ima molekul a ja ćelije?

– On je naučnik, ti si mama.

__________________________________________________

Ulazi u svoju sobu i širi ruke.

– Ovde imam toliko da istražujem. Srećna sam.

__________________________________________________

– Ne, ja ne želim da ustanem. 

– Šta želiš?

– Da uživam.