Tag Archives: izjave

Hodajuća kontracepcija.

U fazi života ne-roditeljstva, nemaš pojma šta te sve čeka kad postaneš jedan, da ne kažem, jadan roditelj. Koliko odgovornosti, koliko pitanja, koliko (ne)spavanja, (ne)jedenja i ostalih ne-injanja. Takođe, niko te ne pripremi na tu surovu borbu napolju. Napolju je strašno, jer vrebaju sa svih strana. Niko te ne pripremi da ćeš u toku trudnoće, dok se pingvinski šetaš sa željom da iskočiš iz tesne kože, izgledati kao da ti na čelu piše “molim vas, posavetujte me, samo vi mi možete pomoći!” ili “molim vas, odgonetnite pol moje bebe, znam da znate!” Onda dođe dete. Onda ti isto to dete izvedeš na vazduh, da se oboje restartujete, a svi oko vas, maestralno i iznenada, postaju sveopšte merilo za temperaturu vašeg deteta, za gladnost ili žednost vašeg deteta, ili za nedajboženaviknutostnaruke vašeg deteta koje plače. A plače od muke, jer je u kolicima. Na sve ga navikavaj, al’ na svoje ruke ne. Nikada, ni u kom slučaju, jer si tako nadrljala za sva vremena. Uglavnom, ljudi dobacuju, osuđuju, seku, mere i kroje kako im je volja. Da pređem na stvar, ne bih vas više davila. Beležila sam, tu i tamo (verovatno sam koju i propustila), izjave meni upućene u toku trudnoće pa do sad. Moram da naglasim da spasa ima. Kako vreme prolazi stvari se popravljaju, te savete i komentare više i ne registrujem, onako, za stvarno. Registrujem ih za zabavu.

I molim vas, ne budite sebični, podelite sa nama u komentarima, koje izjave su vama obeležile trudnoću/majčinstvo/očinstvo/roditeljstvo? Koje su vam bisere nudili nikako zamoljeni?

1. “Ne vidi se da si trudna s leđa, nosiš devojčicu, sigurno!” – Da, potpuno ste u pravu, tako kaže i moj lekar. Kaže kakav ultrazvuk, ultrapogled s leđa sve govori, okreni se da vidim. Ne vidi se da si trudna, devojčica je!

2. “Sad spavaj, jer kad dođe beba….!” – Šta će biti tad?! Nikada više u životu neću spavati?! Ikada?! San akumulira energiju i čuva je za kasnije, ili se varam?!

3. “Sad uživaj, jer kad dođe beba….!” – Znam, ne podsećajte me, moj život je gotov.

4. “Hoćeš li da dojiš?” – Upita me dobroćudni dekica u gradskom prevozu, inače potpuni stranac.

5. “Prolepšala si se, nosiš dečaka!” – Hmmm, hvala, ali ne nosim dečaka.

6. “A gde si ti tako trudna pošla?” – Izvinite, zaista nisam znala da mi trudne ne smemo napolje. Moram da obavestim ostale! Vidimo se za devet meseci.

7. “Prvo dete? Prvo, a? Odmah drugo, nemoj da čekaš! Odmah!” – Samo naručite.

8. “Ne voli ljude, a?” – Reče gospođa i ostade živa, kad je nepozvana uletela mom tromesečnom detetu u lični prostor u kolicima i isprepadala je. Da, rodila sam mizantropa.

9. “Nemoj na ruke da je navikavaš, propašćeš, a dete razmaziti!” – Zarad očuvanja žena i ne-razmažene dece nije na odmet ponoviti. Milion puta. Inače, novorođenče se ne može razmaziti: ono je nevino, bespomoćno i zavisi od naše brige, ali o tome ćemo drugi put.

10. “Jel dojiš?” – Ne znam treba li komentarisati. Dojenje vašeg deteta nije samo vaša briga. Svačija je. Ako uspete da se povratite od šoka da stranci tako zadiru u intimu i odgovorite da dojite, onda divno, ako ne, onda nije tako divno. Onda slede pogledi i pitanja i nabijanje osećaja krivice. Kao da vama već nije dovoljno teško i kao da vi ne znate da je dojenje najbolji izbor za vašu bebu. Najbolji izbor za vašu bebu ste VI – sa dojenjem ili bez, ali o tome drugi put, takođe.

11. “Siroto dete, obucite je, hladno je, duva vetar!” – Reče gospođa u prolazu, čiji je najveći neprijatelj vetar, a njen termoregulacioni sistem je iz prošlog veka, a ja novopečena majka, na pomen mog “sirotog deteta” hoću da presvisnem od tuge, jer ne znam da vodim dobru brigu o njoj.

12. “Gladna vam je, plače!” – Hoćete i vas da nahranim?

13. “Tačno znam kako ti je, imala sam kuče!” – Reče gospođa bez dece. Ha?! Da li ste upravo uporedili dete i kuče?

14. “Kako se zove? A? Nikad čula!” – Sad ste čuli.

15. “Nemojte sve da joj dopuštate, nije to dobro za dete, mora nekad i da se pljusne!” – Reče gospođa u parku, ničim izazvana.

16. “Kad ja budem imao/la decu, nikad im neću dati da ________ (*popuniti prazninu)!” – Šta? Da jedu slatkiše? Da se ponašaju se tako? Da urlaju na sred ulice? Važi, pričaćemo o tom potom.

17. “Od kad si se porodila propala si načisto.” – Hvala?!

18. “Evo, izašla da prošeta dete, a ne ispušta mobilni iz ruke. Strašno!” – Reče gospodin u parku na klupi. Gospodine, nije da se pravdam, ali ovo je prvi put od jutros da sam uzela telefon u ruke. Ne znam ni koji je dan, ni koliko ima sati. Ne zna ni moje dete, u kolicima.

19. “A gde ti je dete? Ko ga čuva?” – Zdravo? Kako sam? Ne? Dete je kod kuće, zbrinuto, izašla sam do radnje.

20. “Šta je u horoskopu? Aham. Biće čudna.” – Hvala?!

21. “Gde ćeš s detetom u prevoz?!” – Znate, nismo još kupili svemirski brod, ovo mi je jedina opcija da dođem od tačke A do tačke B. Deca su ukras sveta pa rekoh da ukrasim malo svet.

22. “Ne šutiraj mačku kad si s detetom, to je loša sreća!” – Zašto bih, ikada, sa ili bez deteta, šutnula mačku?!

22. “Ijao, sad kad vidim sve ovo nikad neću imati decu!” – Znam, hodajuća sam kontracepcija.

Horor porođajne priče prijateljice pa njene prijateljice pa njene prijateljice pa njene zaove/jetrve/svekrve uplašenim prvorotkama ostavljam za neku narednu priliku. Možda ih ne bude uopšte. Velika je verovatnoća da ih ne bude uopšte. Ne zaslužuju da budu obelodanjene. Neka ostanu tamo negde daleko u priči, kod onih dalekih ljudi koje ni ne poznajemo.

Kaži mi, kaži I

Fascinirana sam dečijom logikom, načinom na koji razmišljaju. Oduševljena sam njihovom bezgraničnom maštom i kreativnošću. Ovaj period je, koliko naporan, toliko i neizmerno zabavan. Volela bih da zgrabim tu čistu maštovitost i sačuvam je zauvek, ali kako ne mogu da je strpam u džep, ostaje mi da je zapišem.

Juri da se popne na tobogan. Govorim joj da uspori, a ona me ko’ fol ne čuje.

– Molim te poslušaj me, samo malo uspori! Jel me čuješ?

– Ne!

– Kako to ne čuješ me?

– Ostavila sam slušajuće uši kući. 

_______________________________________________

Otvara frižider i vadi šta god joj padne pod ruku napolje. 

– Nemoj da si bahata. Polako, ne treba ti baš sva ta hrana.

– Nisam ja bahata, ja sam unikat. 

_______________________________________________

– Šta jede bubamara?

– Svinjske noge i salatu.

________________________________________________

– Gde si pošla?

– Idem na posao pa u Afriku.

– Kad se vraćaš?

– Ne vraćam se. 

________________________________________________

– Mama, slon ima cuclu!

– Cuclu?!

– Suuuuurlu. Zbunila sam se.

_________________________________________________

Vidi Sunđer Boba po prvi put: 

– Mama, ko je ovaj sirac što nosi pantalone?! 

_________________________________________________

– Hajde da ručaš. Mora da se jede.

– Ne moram.

– Moraš.

– Mala sam, ne mogu.

– Baš zato što si mala moraš da jedeš, da porasteš.

Pauza.

– Velika sam, gotovo, dosta! Ne jedem nikad više. Jedi ti. Mala si.

_________________________________________________

Mama, imaš svinjske noge i svinjsko dupe!

– Pa, hvala ti sine. 

– A lepa si zapravo. 

– To je baš lepo od tebe, hvala ti.

– A ja sam divna. 

__________________________________________________

Kobajagi zove “neku gospođu” telefonom.

– Halo, dobar dan, ja hoću da idem na fakultet gospođo.

__________________________________________________

– Ovo je prvi put od poslednjeg puta da sam na toboganu.

__________________________________________________

– Golubovi ne mogu da se ljuljaju.

– Zašto?

– Nemaju guzu.

__________________________________________________

– Mama, ti imaš ćelije svuda a deda molekul.

– A kako deda ima molekul a ja ćelije?

– On je naučnik, ti si mama.

__________________________________________________

Ulazi u svoju sobu i širi ruke.

– Ovde imam toliko da istražujem. Srećna sam.

__________________________________________________

– Ne, ja ne želim da ustanem. 

– Šta želiš?

– Da uživam.