Nikada sebe, niti svoje izbore, nisam smatrala za nešto posebno, nešto drugačije od drugih. Prosto sam ih smatrala svojim. Nikada nisam mislila da bi moji izbori bili nekome zanimljivi, sve dok na instagramu u delu za poruke nije stiglo previše poruka za dve ruke, deset prstiju i dva ćorava oka pod cilindrom, pitajući za preporuke za dečije knjige. Moja glava, između dva ramena, dodatno proširena od svojevremene bremenitosti, nije mogla da veruje da je neko pita za preporuku, sve vodeći se mišlju da je to nešto na šta svi roditelji nailaze u bibliotekama i knjižarama. Svi kopamo po onim kutijama u biblioteci. U onim “Štark” iskorišćenim kutijama, u kojima stoje navodno nezanimljive knjige. Po nepisanom pravilu, tu sam uvek nalazila najveće blago i najinteresantnije knjige. Ponoviću i ponavljaću – deca moraju da budu okupana lepim jezikom, lepim rečenicama, a gde ćeš veću kolekciju istih nego u knjigama.
Usled nedostatka ekstremiteta i krajnje ograničenosti za proces mitoze, rešila sam da oformim jedan spisak Kainih omiljenih knjiga. Ne namećem ništa, ne prodajem, ne nutkam i tutkam, već sam strukturno i funkcionalno ograničena roditeljska ćelija, koja ne može da postigne da svima odgovori lepim i potpunim spiskom. Svi ti odgovori bi uvek propustili nešto, pa bih pisala ponovo, dosađivala, smarala, bez namere.
Redosled nije ni hronološki, ni po važnosti, ni po interesantnosti, već po redosledu pamćenja. Proces je trajao danima. Jer nekim prostim ćelijama, kao što sam ja, potrebno je mnogo više vremena za sintezu. Ali, ko čeka taj i dočeka (razočarano) onog zakasnelog, koji je sve ovo mogao da plasira pred sajam knjiga. Buva me ujela, beogradska buva kašnjenja. Buva me ujela.
Dakle, biblioteka u crticama sledi. Iskreno, meni je ovo tako uzbudljivo, ravno adrenalinu skijaša-skakača pred spuštanje niz rampu. Da se spustimo rampom knjiga za decu od tri do sedam godina (eventualno devet godina). Iako sam, moram priznati, većinu njih čitala detetu i ranije. Na kašičicu. Da bude slatko.
- Izdavač Kreativni Centar
- Autor: Vesna Aleksić
- Autor: Dejan Aleksić
- “Petar i pertle”
- Autor: Sven Nurdkvist
- Findus i Petson – apsolutno preporuka za svaku priču.
- Autor: Silvija Ronkalja
- „Princeza Princes Krofna i strašni Zgranč“
- „Princeza Neću i princ Hoću“
- „Princeza Toska i veštica Foska“
- „Jedno kraljevstvo za dve princeze“
- „Dule i Lule“ – koje god izdanje
- Autor: Džulija Donaldson
- „Šta je saznala bubamara mala“
- „Šta je novo saznala bubamara mala“
- „Grozonovo dete”
- “Grozon”
- Autor: Branko Ćopić: “Ježeva kućica”
2. Izdavačka kuća Odiseja
- Autor Jasminka Petrović: “Hoću kući“
- Ju Nesbe: “Doktor Proktorova vremeplovna kada“
- Astrid Lidgren: “Pipi duga čarapa“, “Luckasta Lota” i “Lota pravi lom“
- Anabel Pičer: “Moja sestra živi na kaminu“ – za nijansu naprednije čitače
- Džeklin Vilson: “Žurke u pidžamama“
- Nije Gejman: “Dan kada sam trampio tatu za dve zlatne ribice”
- Ištvan Lakatoš: “Ema i Tesla – Zamalo smrtonosni zrak” – uz napomenu: za ljubitelje eksperimenata i nauke
3. Izdavačka kuća Propolis Books
- Kristel Rens: “Dedica sa dugom bradom”
- Aino Havukainen: “Tatu i Patu” – sve avanture, ne bih mogla da izdvojim samo jednu
- Ferdinando Albertaci: “Kamelijini ljubimci”
- Di Šulman: “Jetijevska abrakadabralica”
- Dejvid Valijams: “Malčice nepodnošljiv slon”
4. Izdavačka kuća Vulkan izdavaštvo – Vulkančić
- Nela Most i Anet Rudolf: “Nema veze ili To može svakom da se desi”
- “Zaviri u ljudsko telo” – sjajno urađena, sažeta enciklopedija
- Zbirke za vežbanje – Škola sedam malih patuljaka
- Antoan de Sant Egziperi: “Mali princ” – uprkos podeljenim mišljenjima, vodeći se svojim, jer samo njega imam, ovo je knjiga za sve uzraste. Da se čita lagano i da se dete uvede u predivni univerzum čudnovatog sveta planeta i još čudnijih likova. To je priča o odrastanju, o različitim shvatanjima i pogledima na svet, o prijateljstvu i prihvatanjem sebe. Zato, korak po korak, granica je asteroidska.
5. Izdavačka kuća Beli put (internet prezentacija im je trenutno u pripravnosti te ostavljam link do sajta gde možete pazariti njihova izdanja, ukoliko vas interesuju)
- Stiven Majkl King: “Mili, Džek i razigrani mačak”
- Loren Čajld: “Nikada, ama baš nikada neću ni da probam paradajz”
- Andrea Hebrok: “Alberta u potrazi za ljubavlju”
- Bridžit Veninger, Iv Tarlet: “Pauli beži od kuće”
6. Izdavačka kuća Pčelica
- Džejn Čepmen: “Mala bela sova”
- Timoti Nipman: “Balerine su dobre drugarice”
- Džulija Habri i Kerolin Pedler: “Prijatelj kao ti”
7. Izdavačka kuća Plato
Plato je svojevremeno imao sjajna izdanja, odnosno serije knjiga “Vini Pu” – Rodžera E. Alena. Svaka knjiga je zbirka priča koje opisuju veoma šaljivo i dovitljivo, životarenje Vini Pua i njegove družine Iara, Tigera, sovice i dečaka Kristofera. Kai se odavno zaljubila u Vini Pua, jer je napisan nenametljivo, pitko i kroz priče se proleti, jer su zanimljive i kao “za odrasle”.
8. Izdavačka kuća Laguna knjige
Na moje potpuno iznenađenje, po preporuci naše bibliotekarke, pozajmile smo iz biblioteke knjige koje je napisala Madona. Moram da priznam, bila sam skeptična, ali bez razloga. Kai je u knjigama uživala. Sjajno ilustrovane knjige, takođe.
- Madona: “Engleske ruže”
- Madona: “Jabuke gospodina Pibodija”
- Madona: “Abdijeve pustolovine”
9. Izdavačka knjiga Komshe
- Dušanka Komnenić: “Dorćolski mačak Žuća a ne neka obična bezimena mačka”
To što ne mogu da dočekam da još malo stasa, da zalistamo Gradimira Stojkovića i Enid Blajton i njenih pet prijatelja, o tome neću ni da govorim.
Mislim se nešto sad. Imam dve opcije, moje dete će ili nastaviti da voli knjige ili će joj potpuno dosaditi. Kad već spominjemo ovoliko knjige, to me podseti. Na Crvenom krstu, u čuburskom parku postoji statua beogradskog čitača – odnosno beogradske čitačice (sasvim nepravilna upotreba imenice, znam). Uglavnom, jednom prilikom, u poseti parku, posle dobranog odmeravanja i premeravanja statue, vidim detetovo lice koje se pretvorilo u trigonometrijsku jednačinu. Pilji ona u statuu, piljim i ja u nju, dok ona pilji u statuu, od napetosti izgleda kao da će iz nje izviriti genije. Ili će se, eventualno, ukakiti. Nakon par minuta progovora pitanjem: “Mama, jesi li ovo ti?”. Rekoh nisam. Kako se kod dece pitanje nadovezuje na pitanje, naravno da me je dočeko jedno i to: “Zašto onda toliko čitaš, ako te nisu napravili u spomenik?” Dobro pitanje, priznajem. Već sam se dala u zalet objašnjavanja, u zalet da joj otkrijem mudrost, u zalet da joj proširim vidike. Kažem volim, osećam se lepo dok čitam, opušta me, hrani mi dušu, upoznajem sebe i… Dva oka u znaku pitanja, oblak brbljanja pod noge pa je na njemu odjahala u susret toboganu i tako nedorečenu me ostavila da se upoznajem i filozofiram i širim sama sebi vidike.
Verovatnoća da sam ispustila nešto ravna je stoprocentnosti. Izvolite dopunite i šaljite mi predloge, čekamo ih širom otvorenih očiju.
Ps. Mnogo vas me je pitalo i za muzeje, nisam zaboravila. Sledećom prilikom, u seriji preporuka idemo u muzeje.
